ABEL NILS HENRIH 

( Niels Henrih Abel )

Norveški matematičar (1802-1829).

Sin i unuk sveštenika. Abel je drugo dete brojne porodice u kojoj su sva deca obrazovanje primila od oca; medjutim, 1815. Nils i njegov stariji brat odlaze na skolovanje u Kristijaniju (danas Oslo). Njihov profesor matematike (B. M. Holomboe, 1795-1850) ubrzo otkriva Nilsonov talenat, postaje njegov prijatelj I kasnije I prvi izdavac Abelovih celokupnih dela (1839). Posle oceve smrti Abel je prepusten sebi, buduci da ga majka nije mogla pomoci. Od 1820. zivi od stipendija, privatnih casova matematike I pozajmice. Na univerzitet u Kristijaniji stupa 1821. a 1822. stice diplomu iz filozofije. Njegova prva izdanja potiču iz 1823, a 1824. stampa na francuskom kratko delo Rasprava o algebarskim jednacinama u kojoj se dokazuje nemogucnost opsteg resenja jednacine petog stepena. Zahvaljujući dvogodisnjoj stipendiji, Abel pocinje da putuje I, mada boravi u Getingenu, ne posecuje Gausa; u Berlinu upoznaje Krela (A. L. Crelle, 1780-1855) pokretaca glasovitog ,,Casopisa za opstu I primenjenu matematiku‘‘ u kome pocinje da saradjuje. Zatim putuje u Prag, Bec, Italiju I Pariz, u kome ostaje deset meseci I gde je, u Akademiji nauka, prikazana njegova velika rasprava o integralima 1826 (objavljena 1841). Po povratku u Norvesku Abel postaje docent ali ne prekida naucni rad, sve do kraja zivota, iako je tesko oboleo od tuberkuloze. Najznacajniji Abelov rad je u algebri I teoriji funkcija. Njegova rasprava iz 1824, stampana u Krelovom ,, casopisu”, izlaze nemogucnost resenja u radikalima opste jednacine petog stepena. Istrazujuci odlike jednacina podesitih za takvo resenje, Abel 1828. odkriva tzv. Abelove jednacine cija je grupa komutativna ili Abelova. Proucavao je I konvergentne redove I dosao do binomne formule za iracionalnim eksponentom. Inspirisan radovima Le Zandra (Adrien Marije Le Gendre, 1752-1833.), o eliptičkim integralima, dolazi do dva otkrica: u prvom koristi domen komplesnih brojeva i zanima se inverznim funkcijama integrala (danasnjim eliptickim funkcijama) kojim utvrdjuje dvostruku periodičnost. U raspravi izlozenoj u Parizu, proucava integrale nazvane ,,Abelovim” za koje utvrdjuje znacajnu teoremu sabiranja. Inverzne funkcije ovim itegralima Jakobi će docnije nazvati Abelovim funkcijama.

    ABEL

    ADAMAR

    BERNULI

    BOREL

    BOŠKOVIĆ

    ČEBIŠEV

    D'ALAMBER

    DEDEKIND

    DEKART

    EUKLID

    FERMA

    GALOA

    HILBERT

    JAKOBI

    KANTOR

    KOLMOGOROV

    KOŠI

    LAGRANŽ

    LAJBNIC

    LAPLAS

    LEBEG

    LOBAČEVSKI

    GASPAR

    NEPER

    OJLER

    PENLEVE

    POENKARE

    PLATON

    RASEL

    RIMAN

    VIJET

    GAUS

    NJUTN

    ARHIMED