Stogodišnjica Ajnštajnovog rođenja, koja se navršila 14. marta 1979. godine, u celom svetu je proslovljenja kao jedan od onih datuma koji obelezavaju epohalne događaje. Takvo priznanje ovom velikanu nauke sasvim je opravdano. Ajnšajnov uticaj na nauku našeg doba i na ljudsku misao uopšte neizmeran je. Ljudi širom sveta podsećaju se sa dubokim zadovoljstvom na delo i život jednog od najvećih umova u istoriji čovečanstva, na genija kakav se rađa jedanput u više vekova. Od pojave Ajnštajnovih glavnih dela deli nas više decenija. I površan pogled dokazuje da su njegive tvrdnje i teorije s vremenom dobijale u težini i značaju.

To traje do današnjih dana. Štaviše, u najnovije vreme Ajnštajnova opšta teorija relativiteta ponovo izbija na najistureniji front naučnih istraživanja. Danas fizičari Ajnštajnovu teoriju relativiteta smatraju klasićnom teorijom. Poslednjih decenija, međutim, u fizici, astrofizici i kosmologiji učinjeno je više značajnih otkrića koja su omogućila da se Ajnštajnovi zaključci podvrgnu novim ispitima i da se bolje sagleda sva dalekosežnost njegovih ideja. Iznećemo samo nekoliko glavnih naučnih dostignuća u savremenoj nauci koja su od značaja za teoriju relativiteta. Specijalna teorija relativiteta je relativno bila brzo prihvaćena od strane vodećih fizičara. Većina njenih postavki je mogla biti proverena i dokazana u laboratorijama. Od velikog značaja, a ujedno i veoma interesantna, je Ajnštajnovo poimanje vremena. Često se vode i dosta burne polemike prilikom razmatranja relativnosti vremena.

U centru takvih rasprava je paradoks blizanaca, najgenijalniji paradoks. Naime Ajnštajn smatra da bi dva blizanca različito ostarela ako bi po rođenju jedan od njih krenuo na ultrabrzo kosmičko putovanje, a drugi ostao na zemlji. Po povratku na zemlju, posle, recimo, 80 zemaljskih godina, blizanac - kosmonaut zatekao bi svog brata kao starca, dok bi on bio u najboljim godinama.

Napredak eksperimentalne nuklearne fizike omogućio je da se u novije vreme izvedu ogledi koji u potpunosti opravdavaju njegov stav. Interesantna je i jedna vrsta ogleda

sa radio-aktivnim česticama. U gornjim slojevima atmosfere kosmički zraci proizvode u sudarima sa molekulima kiseonika i azota veliki broj raznih čestica, od kojih su mnoge nestabilne. Jednu od njih čini mion, koji u proseku "zivi" oko 2 milionita dela sekunde. Mioni se kreću brzinama bliskim brzini svetlosti, ali i pored toga, zbog kratkog života, ne bi se očekivalo da njihov put u proseku bude duži od 600 metara. Ipak, oni uspevaju da prezive put dug oko 30 kilometara, i mi ih u izobilju detektujemo na Zemljinoj površini. Jedino objašnjenje te pojave daje teorija relativiteta. Zbog velike brzine kretanja, vreme za mione, prema nekim procenama, teče sporije nego za nas koji mirujemo na Zemlji. Prema njihovom vremenu naši životi traju preko 20 vekova.

Albert Ajnštajn je jedan od veoma retkih ljudi za koga možemo sasvim slobodno reći da je obeležio jeda duži vremenski period a imao i imaće dosta uticaja na dolazeća vremena i naučna otkrića. On je postavio jake naučne temelje i ostavio otvorena vrata daljem ravoju nauke a prvenstveno fizike.

Brojna naučna otkrića obeležila su Albertov ćivot. Poseban doprinos dao je razvoju eksperimentalne nuklearne fizike. Proučavajući atome i njihovu potencialnu energiju došao je do revolucionarnih otkrića o FUSIJI I FISIJI. Ideja je bila de se iskoristi ogromna količina energije koja se oslobađa prilikom cepanja jezgra atoma. Kasnija pojava nuklearnih elektrana je upravo rezultat tih njegovih otkrića. Ali naravno kao i mnoštvo drugih pronalazaka i ovaj je pronašao svoje mesto u vojnoj industriji i to veoma značajno. Napravljena je prva atomska bomba sa neuporedivo jačom razornom moći od svih do tada poznatih ekspoloziva. Upravo taj događaj je označio prekretnicu u razvoju čovečanstva i načinu ratovanja.

Seminarski rad: Nikola V. Dinić

Broj indeksa: MET 26 / 2001