KANTOR GEORG ( Georg Cantor )

Nemački matematičar, ruskog porekla (1845 – 1918). Od 1856. nastanjen u Njemačkoj. Kantor pohađa različite škole u Visbadenu, Frankfurtu na Majni, Darmštatu. Posle kraće inženjerske karijere u Cirihu, okreće se nauci i odlazi 1863. na univerzitet u Berlin gde 1867. brani doktorsku disertaciju, posvećenu neodređenim jednačinama drugog stepena što ne daje nikakav nagoveštaj docnijeg pravca njegovih radova. Posle teze o transformacijama trostrukih kvadratičnih formi 1869. postao je docent u Haleu a 1872. profesor. U ovo vreme počinje da proučava trigonometrijske redove, putuje u Švajcarsku gde upoznaje Dedekinda, s kojim sklapa prijateljstvo i održava značajnu naučnu korespondenciju u kojoj izlaže osnovne ideje iz teorije skupova. Originalna dela iz ove oblasti počinje da štampa 1873, zatim 1878-1883, i 1895-1897. Otkriće transfinitnih brojeva obajavio je 1879. Narednih godina dolazi do neočekivanih otkrića koja su ponekad iznenadila i samog autora: pojam moći apstraktnih skupova, razlika  između moći prebrojivog skupa i moći kontinuuma, početak topologije, aritmetika transfinitnih brojeva, itd. Dok će Hilbert izražavati puno priznanje Kantoru, Kantorovi profesori Vajerštras i Kroneker biće veoma neprijateljski raspoloženi prema njemu pa će Kantor imati teškoća sa objavljivanjem svojih dela, osim u glasilu Mitag-Leflera (Magnus Gosta Mittag-leffler, 1846-1927) Acta mathematica 1882.

Kantor je priznanja dobijao posrednim putem i nadasve polako i postepeno: u dvema raspravama Mitag-Lefler koristi prvi put Kantorove pojmove u pozitivnim istraživanjima: na kongresu matematičara u Cirihu 1897. Adamar Hurvic (Adolf Hurvicz, 1859-1919) i Hilbert odaju duboko poštovanje velikom novatoru. Najzad, Borelovo Učenje o teoriji funkcija (1898) predstavlja delimično izlaganje njegovih ideja koje će od tada ostati u klasičnoj upotrebi.