( 1736. – 1813. )

Istaknuti Francuski matematičar, mehaničar i astronom. Rodio se u Torinu, gde je živeo do 1766. i za to vreme objavio je značajne radove: O libraciji Meseca, o teoriji Jupiterovih satelita i rad kojima je, zajedno sa Ojlerom postavio osnove varijacionog računa.

Naredne dve decenije, radeći u Akademiji nauka u Berlinu, objavio je niz radova iz teorije brojeva, varijacionog računa, teorije parcijalnih jednačina, nebeske mehanike, sverne astronomije i drugo. Po prelasku u Pariz 1787. objavljuje klasično delo Analitička mehanika, a kao profesor na Ecole Polytechnikye svoj kurs Teorija analitičkih funkcija, I – II ( 1797). Njegova sabrana dela iz matematike, astronomije i mehanike objavljena su u 14 tomova.

Mnoga Lagranžova otkrića nose njegovo ime: Formula za ostatak Tejlerovog reda, teorema o srednjoj vrednosti, interpolacioni polinom, metode multiplektora, varijacije konstanta, rašavanje parcijalnih jednačina, uslovi varijacionog problema i drugo. Lagranžova metoda multiplaktora u matematici, metoda nalaženja uslovnih ekstremuma funkcije dve ili više promenljivih.

Ako je funkcija y=f (x) neprekidna na odsečku [a,b] i diferencijabilna u intervalu (a,b) tada postoji takva tačka C, a<C<b da je f( b)-f(a)=f(c)(b-a).

Lagranžova teorema utvrđuje da postoji tačka C, a<C<b, tj. tačka na krivoj y= f(x) sa koordinatama ( c, f(c)), u kojoj tangenta na krivu f(x) ima isti pravac, tj. paralelna je sa tetivom AB. Da bi pokazali, obrazujemo pomoćnu funkciju: F(x)=f(x)-f(a)-(x-a)Q.

Seminarski rad: Cvejić Anita

Broj indeksa: MET 47 / 2001